Nuklearna Utrka Ne Staje: Da li nas čeka nova era sukoba?

Više od sedam decenija proteklo je od razornog udara atomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki, a planeta se još uvek suočava sa realnošću postojanja i širenja nuklearnog oružja. Najnoviji oružani sukobi na Bliskom istoku ponovo su stavili u fokus pitanje – ko danas poseduje ovu razornu moć?

Sukob Irana i Izraela kao okidač

Sve je počelo 13. juna ove godine kada je Izrael izvršio iznenadne vazdušne napade na ključne iranske nuklearne i vojne lokacije. Kao odgovor, Iran je lansirao balističke rakete ka izraelskim gradovima. Situacija se dodatno zakomplikovala 22. juna, kada su Sjedinjene Američke Države intervenisale vazdušnim udarima na tri iranska nuklearna postrojenja. Odmazda nije izostala – Iran je narednog dana raketirao američku bazu u Kataru. Nakon dvanaest dana žestokih sukoba, proglašeno je primirje.

Povod za ovu eskalaciju bile su tvrdnje izraelskih vlasti da Iran ubrzano obogaćuje uranijum i da je na korak od proizvodnje nuklearne bombe.

Od Projekta Menhetn do nuklearne trke

Nuklearna era je započela tokom Drugog svetskog rata, kada su SAD kroz tajni „Projekat Menhetn“ razvile prvo atomsko oružje. Bomba bačena na Hirošimu, a zatim i Nagasaki, zauvek je promenila tok istorije.

Već 1949. godine Sovjetski Savez je detonirao svoju prvu atomsku bombu, što je pokrenulo Hladni rat i bespoštednu trku u nuklearnom naoružavanju. U decenijama koje su usledile, Francuska, Velika Britanija i Kina razvile su svoje nuklearne programe. Kako bi ograničile dalje širenje, svetske sile su 1968. godine potpisale Ugovor o neširenju nuklearnog oružja (NPT), a kasnije i Sporazum o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba (CTBT) iz 1996. godine.

Ograničenje zaliha i kontrola oružja

Tokom 1970-ih, SAD i tadašnji SSSR započeli su seriju pregovora koji su rezultirali brojnim sporazumima o kontroli naoružanja, kao što su SALT i START. Cilj je bio da se smanji broj nuklearnih glava koje su u to vreme brojale i po nekoliko desetina hiljada.

Ko danas raspolaže nuklearnim oružjem?

Danas, devet država otvoreno poseduje nuklearno oružje:

1. Sjedinjene Američke Države – oko 5.200 bojevih glava, uključujući rakete Minuteman III i podmornički sistem Trident II.

2. Rusija – ima najveći arsenal, oko 5.580 bojevih glava i napredne sisteme kao što su Sarmat i Bulava.

3. Kina – sa oko 500 bojevih glava, brzo širi svoj arsenal, naročito putem sistema DF-41 i JL-3.

4. Francuska – raspolaže sa oko 290 bojevih glava, uglavnom putem podmornica i avijacije.

5. Velika Britanija – ima oko 225 bojevih glava, isključivo na Vanguard podmornicama opremljenim Trident II raketama.

Ove zemlje su i članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i priznate kao nuklearne sile prema NPT sporazumu.

Nuklearne sile van NPT-a

Postoje i države koje nisu potpisnice NPT-a, ali poseduju ili razvijaju nuklearno oružje:

• Indija i Pakistan – svaka ima oko 170 bojevih glava, sa snažnim regionalnim raketnim programima.

• Severna Koreja – procenjuje se da ima do 50 bojevih glava, uključujući ICBM Hwasong-17 i 18.

• Izrael – iako nikada nije zvanično potvrdio, procene govore da poseduje oko 90 bojevih glava, sa sistemima Jericho III i podmornicama s nuklearnim kapacitetima.

Zemlje pod sumnjom i one koje su se odrekle oružja

Među državama za koje se sumnja da razvijaju nuklearni program nalaze se Iran, Saudijska Arabija i Sirija, iako nijedna od njih nije javno priznala posedovanje.

Nekadašnje nuklearne ambicije su napustile Ukrajina, Belorusija, Kazahstan i Južna Afrika, koje su se dobrovoljno odrekle oružja ili ga nikada nisu razvile do kraja.

Zašto svet i dalje teži nuklearnom oružju?

Za mnoge zemlje, nuklearno oružje predstavlja poslednju liniju odbrane i geopolitički adut koji im obezbeđuje uticaj, sigurnost ili jednostavno – status sile.

U trenutku kada globalna bezbednost ulazi u sve neizvesniju fazu, pitanje nuklearne kontrole postaje jedno od ključnih za opstanak čovečanstva. I dalje ostaje otvoreno pitanje – da li ćemo izabrati put razoružanja ili rizikovati novi nuklearni sukob?

Želite da budete u toku sa najvažnijim događajima dana?

Ako vas zanimaju najaktuelnije teme, ključne informacije i priče koje danas svi komentarišu – onda je kategorija „Fokus dana“ pravo mesto za vas!

 Na Fokus Dana pronaći ćete najsvežije i najvažnije vesti, pažljivo odabrane kako biste uvek bili informisani i korak ispred drugih. Bilo da se radi o politici, društvu, ekonomiji ili iznenadnim događajima – sve najbitnije je tu, na jednom mestu.

 Svaki dan donosi nove priče koje menjaju svet oko nas. Kliknite i saznajte šta je u fokusu upravo danas – brzo, jasno i pouzdano!