Nada Ružanji, baka Neria Borisa Ružanjija, u potresnoj i emotivnoj ispovesti otkriva bolnu istinu koju je, kako kaže, tek nedavno saznala. Nakon što je njen unuk Nerio priznao da je pod pritiskom bio primoran da izjavi kako ne želi da viđa baku i deku, Nada je prvi put javno progovorila i iznela svoju stranu priče – godine tuge, nepravde i borbe za dete koje voli kao svoje.
„Ja ovo tek danas saznajem, možete zamisliti kako mi je. Godinama sam od socijalnih radnika tražila da dođe i psiholog i da se pred njima Nerio izjasni zašto ne želi da dolazi kod nas. Oni su to i učinili, a potom nam je stigao dopis da je sve završeno, ali niko nam nije rekao šta je on izjavio. Izveštaj je stigao na našu adresu, moj muž i ja smo morali da se pojavimo i sve su ispunili – ali promene nije bilo. Kada su nam dali papir koji je stigao iz Dubrovnika, ja sam se morala javiti u policiju. Odmah smo otišli i tamo su nas zadržali tri sata. Policajka je bila divna žena, ali ni ona nije smela da mi kaže šta je Nerio izjavio jer je tada imao jedva 11 i po ili 12 godina. To je bilo u periodu kada godinu dana nije išao u školu. Sve mi je to bilo čudno, a i komšije i prijatelji su me stalno pitali šta su mi rekli. Odgovor je uvek bio isti – maloletan je, ne sme se zadirati u njegova prava.“
Nada je kroz suze nastavila:
„Osećala sam se odvratno, plakala sam, ne mogu vam opisati kako je bilo! Tri godine sam bila bolesna. Ustajala sam i legala sa svećom, završila sam kod psihijatra, stalno sam čula glasove: ‘Sada si ti na redu, umrećeš!’ Primala sam injekcije za smirenje, išla na operacije… Najradije bih, verujte mi, tada poželela da me sahrane zajedno u onu grobnicu. Ovi me pljuju non-stop, mi ne viđamo maloga, a u kući je zavladao potpuni razdor.“
Baka Nada priznaje da je cela porodica bila razorena – bez kontakta s Neriom, dok je ona emotivno i fizički propadala:
„Stalno sam plakala. Ostalo nas je troje – moj sin, muž i ja. Živeli smo svako svoj život – sin ode u svoju sobu, muž u dnevni boravak, ja u spavaću. Ja plačem, oni gledaju. Drugi sin mi je poludeo od svega: ‘Majko, zar je samo tebi žao Borisa? Zar tata nije izgubio sina, zar ja nisam izgubio brata? Opljačkala te je, nema ga, nemamo Neria! Zašto samo ti plačeš, umrećeš nam, šta onda?’ Bilo je strašno. Tek posle tri godine javila sam se psihologu i dobila terapiju koju i danas pijem posle toliko godina.“
Nada se prisetila i teških životnih okolnosti:
„Nikako nisam mogla da se pomirim s tim. Mi smo njega teško školovali, kao i ovog drugog sina. Bili smo i beskućnici kada smo došli ovde, nismo imali ništa. Tek kada se on zaposlio i kada je počeo neki život, muž mi je postao 80 odsto invalid, a ja sam radila u hotelu da bismo imali primanja. I tada mi je moralo dete poginuti – zbog čega? Zato što, kako kaže, krmača nije htela da ga krsti! Ja to nikada nisam tražila, kunem se. Neka joj se dogodi sve ono što se dogodilo i meni.“
Dodaje da ju je najviše bolelo to što su, zbog Neriovih reči, godinama ćutali i trpeli:
„Nama je Nerio poslednji put rekao da se ne obraćamo sudu jer će sam dolaziti. I mi smo ga poslušali. Posle 11 godina tek sada saznajem da je on to izjavio pod pritiskom, da ne želi kod bake. Niko nije hteo da nam kaže šta je rekao, govorili su da je maloletan i da moramo ići preko suda. A on nas molio: ‘Nemojte da se obratite sudu, znate kakva je ona, ja ću vam dolaziti.’ Danas sve to ponovo proživljavam i strašno se osećam. Ali mi je, makar, drago što sam konačno nešto saznala, pa i ako je bilo pod prisilom. Ja njega obožavam, volim ga, on je moj. Ja u njemu vidim mog Borisa. Ne daj Bože nijednoj majci da doživi ovo što smo mi doživeli.“
🎬 Showbizz je svijet glamura, skandala i velikih iznenađenja! Ako volite priče koje šokiraju, nasmiju ili ostave bez teksta – kliknite na našu rubriku Showbizz. Svaki dan vas čekaju najnovije vijesti i najluđe priče iz života slavnih!
